Ученици III2 и проф. српског језика и књижевности Наташа Арамбашић одржали су 26.2.2018. године час у Градској библиотеци Панчева на отварању изложбе о Милутину Бојићу „100 год. Плаве гробнице“
Организатор изложбе, библиотека „Милутин Бојић“ из Београда је прошле године обележила 125 год. од рођења песника, 100 год. од “ Плаве гробнице“ и збирке „Песме бола и поноса“ и 100 година од смрти песника. “ Песме бола и поноса“ (свега 34 песама) објављене су у Солуну 1917. године. Библиотека „Милутин Бојић“ из Београда штампала је фототипско издање збирке, трудећи се да што верније одштампа ( боју папира, облик и величину слова…).
Ученици су постављали питања, а највише их је изненадио податак који повезује песникову мајку Софију с Панчевом. Бојићева мајка је рођена Панчевка из породице Богојевић па је вероватно мали Милутин Бојић долазио у наш град код бабе и деде.
Изложба нуди још занимљивих, а мање познатих података из живота и стваралаштва песника. Постоји рукописна верзија песме „Плава гробница“, која сведочи о преправљању и раду на песми овог младог песника. Историја књижевности га још памти и као драмског писца, али свакако и као зачетника еротске поезије код нас, наравно поред М. Ракића.
Песник је био веома популаран међу девојкама свог времена и то доказују многа сачувана љубавна писма. Нажалост, трагична судбина песника и целе једне генерације у Великом рату обојена је плавом бојом Јонског мора и звуком тишине Опела за Прометеје наде, апостоле јада.
Препорука за све оне који желе да виде уживо, нека прошетају до Градске библиотеке Панчева и нека послушају интерпретацију глумца Драгана Николића песме ,“Плава гробница“ (запис на YоuTube).
Овако смо наставили с позориштем лектира, 8.3.2018. у дворани Аполо.
Бал под маскама и судбоносни сусрет Ромеа и Јулије.
Нова предства „Отуђење“ по драмама Е. Јонеска, 25.4.2018. у дворани Аполо
Кроз мојтипајтоновски хумор говори о темама нашег времена од заслепљености политиком, моћи, потрошачком друштву до апсурдности и бизарности ријалити програма. Оставила је снажан и помало застрашујућ утисак, примећују ученици, а нарочито критички и зналачки се односе ученици IV разреда, чланови Уменичког клуба јер о драми апсурда и Е.Јонеску знају више од младих другова.
ШКОЛСКА 2018/2019 ГОДИНА
Уметнички клуб наставља с радом!
Ученице III2 су учествовале у пројекту Позориште лектира који је започет у прошлој школској години. После „Покондирене тикве“, „Ромеа и Јулије“, „Фауста“ стигао је на ред храбри, домишљати, мудри Петар Кочић и његов непоновљиви Давид Штрбац. Стајали су пред нама и поново нас подсећали на важне људске вредности кроз сатирични хумор „простог“ језика и обичаја.
Одушевљење на крају трећег дела, промена текста, драматуршке и редитељске поставке у којима су учествовале ученице и професорка Наташа Арамбашић. Марија, Јована, Ема, Наташа, Ивана, Сабина, Андреа, Биља, Тамара и Моника III2 с професорком Наташом Арамбашић активно учествују у пројекту Позориште лектира. Позивамо ученике прве и друге године да се придруже пројекту.
8.11.2018. дворана „Аполо“ реализација часа српског језика ван учионице.
Представа је заснована на идеји да се језиком средњошколаца разбију предрасуде и заблуде о ЕУ. Драматуршкиња Нина Џувер је кроз скечеве и радионицу осмислила тему о европским интеграцијама и вредностима, а млади глумци позоришта Дадов и редитељ Владан Ђурковић су оживели тему на принципу форум театра.
Учење на овај начин проширује образовање и ван учионице, а свакако олакшава повезивање тема из градива прочитаних дела са реалном применом у свакодневном животу.
13.12.2018. дворана „Аполо“ Нушићеви часови о животу
Нушићевим комедијама се завршава овогодишње Позориште лектира. Ово је последња представа у пројекту, панчевачка премијера и у публици активни и редовни учесници наше школе, чланови Уметничког клуба, свих пет представа.
Нушић наш савременик, многе комичне сцене из Ожалошћене породице, Сумњивог лица и Народног посланика су нам биле више тужне или страшне него смешне јер су савремене. Ништа се није променило ни у друштву, ни у човеку. Надајмо се да ће публика Позоришта лектира више научити из читања Бранислава Нушића.
Са том жељом и надањима Уметнички клуб Вам честита Нову 2019. годину!
Школска 2019/2020 година
19.11.2019. Гледали смо представу у БДП „Лет изнад кукавичјег гнезда” и посветили овој теми време и дискусију.Највише нас је занимала тема лудила с којом се сусрећу на часовима књижевности или на вежбама и првим сусретом с оваквим пацијентима и установама.
Догађај на коме су присуствовали наши ученици, III1 и професори јер су на додатним часовима разговарали о књижевности Харуки Муракамија. Неки су читали, а сви заједно смо погледали истоимени филм по роману који је мање слојевит од књиге. Тако смо мотивисали и нове читаоце! Писац говори о младим људима и сазревању и без обзира на време, друга половина XX века или далеки Јапан, теме су универзалне и веома лековите. Чини нам се да после читања његових књига, бивамо свеснији себе и спремнији за живот.
Школска 2020/2021 година
Историја српске културе – Тршић, 2021.
Кенан Тахировић и ја, Петар Стојановски, у периоду од 1. до 14. августа смо боравили у Научно-образовном центру „Вук Караџић“ у Тршићу. Тамо смо похађали радионицу Историја српске културе са још тридесетак средњошколаца, а спојила су нас заједничка интересовања према језику, националној култури, књижевности и историји, те целокупној традицији и народној баштини. Нашу посве природну и сасвим нормалну минималну дозу забринутости и позитивне стрепње пред одлазак и на путу за Тршић брзо је сменила апсолутна радост што смо за кратко време успели да се привикнемо на нову средину, људе, природу и свеопште окружење.
Знање које смо стицали на свакодневним предавањима професора Александра Јовановића и његових асистената (асист. мср Дуња Ранчић, доц. др Бојан Марковић, асист. мср Страхиња Полић и асист. мср Немања Каровић) непроцењиво је вредно и корисно за нас. Бавили смо се општом културом људи данашњице, развојом културе на овим просторима почевши од праисторије, преко средњег века и позамашно богатог архитектонског наслеђа из тог доба, па све до обима и квалитета културних и традиционалних вредности у 21. веку. Затим смо читали, анализирали и разговарали о појединим песмама савремених српских писаца које „поседују знатну дубину у коју су унети памет и памћење културе“. Највећи утисак на нас су оставили: Бранко Миљковић због строго херметичне поезије и тешкоће при интерпретацији, Милена Марковић јер пише о савременој (не)култури користећи се вулгаризмима, жаргонизмима и „обичним“ језиком, па тако дубоко залази у иронију, критички се обраћајући данашњици, и Иван Лалић са песмом „Писмо“ јер… „свет траје јер значи и обнавља се у пламену, влази и саопштењу.“
Посебно бисмо издвојили писца и академика, господина Милосава Тешића који нам је био у гостима и казивао нам стихове, успут причајући о позицији писца данас, о књижевности и стварању књижевне уметности уопште. Надасве је чудан осећај седети преко пута песника и тумачити и коментарисати његове стихове без бојазни и осећаја да радимо нешто необјашњиво чудно пошто се не сусрећемо тако често са уметницима савременог доба, што уживо – лице у лице, што кроз школовање у наставном програму.
Поред горепоменутог академика имали смо прилику да слушамо и: професора Александра Милановића са Филолошког факултета у Београду (предавање: Историја српског књижевног језика XII – XX века), професорку Соњу Маринковић са Факултета музичке уметности у Београду (предавање: Музичкао наслеђе у делима српских композитора), археолога и вишег кустоса Народног музеја у Београду Андреја Старовића ( предавање: Значај српског Подунавља у праисторији Европе) и професора Милоша Ковића са Филозофског факултета у Београду (предавање: Успон српске науке и културе на почетку XX века). Они су обогатили наш сазнајни хоризонт током боравка у Центру и били су веома отворени за најразличитија питања, приближивши нам тако кроз разговор важне научне теме.
Сем обилатог знања које вам Центар нуди, што сте вероватно до сада закључили, ми смо имали прегршт слободног времена за сопствене активности и забаву; већ након пар дана од упознавања створили смо лепа другарства (већина нас је и даље у контакту) и уживали смо у заједничким послеподневним шетњама и изласцима, дружењима са полазницима курса Фолклористике и са студентима, који су у Тршићу већ по други, трећи пут што довољно говори о позитивном утиску који на све нас оставља ово место. Једне суботе смо се сви заједно упутили на поприште битака из Првог светског рата (рута екскурзије: Тршић – Текериш – Гучево – Мачков камен – Крупањ – Тршић, под називом Трагом великих битака Првог светског рата) на овим просторима и тако спојили лепо с корисним – имали смо неку врсту научне екскурзије са пуно забаве, уживања, дружења. А ту су и спортске активности које смо организивали и реализовали са менторима, играо се фудбал и баскет.
Било је много ствари које би требало сами да искусите, које се не могу олако препричати, уосталом, ни нас двојица нисмо очекивали да ћемо се оволико одушевити целокупним боравком. Ако читате овај текст и заинтересује вас цела прича, будите слободни да нас пронађете у школи и питате за детаље, па да се идуће године заједно дружимо у Тршићу. Све информације о овој научној установи, њеном раду, резултатима и пријави на радионице можете прочитати на званичном сајту: https://okcvukkaradzic.edu.rs/
Захваљујемо се нашој професорки српског језика и књижевности Наташи Арамбашић што је већ четврту годину заредом увек спремна да нам помогне и изађе у сусрет и захваљујући њој смо сазнали за Центар у Тршићу.
За крај, топло вам препоручујемо да се одважите и пријавите на неку од радионица (Лингвистика, Фолклористика, Историја српске културе) колико год да је то излажење из ваше зоне комфора, пријаће вам, верујте. Наравно, радо ћемо вас све позвати на представљање наших истраживачких радова када за то дође време.
Петар Стојановски и Кенан Тахировић IV1
Школска 2021/2022 година
Учествовали смо у радионици „Шта није књижевност?“ на Филолошком факултету у Београду. Позив смо добили од Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Универзитета у Београду. Наша група од три члана: Катарина Мијајловић, Петар Стојановски IV1 и проф. Наташа Арамбашић је активним учешћем одушевљено и успешно радила са колегама из Прве београдске гимназије, Тринаесте београдске гимназије и ученицима из Електротехничке школе „Раде Кончар“ из Београда. Наш тим успео је да допише кратку причу Давида Албахарија „Брод“ изадовољио завршни задатак овог незаборавног сусрета.
Креативно, узбудљиво и посвећено као прави љубитељи књижевности улепшали смо овај кишни дан нама, али и домаћинима, асистентима и професорима. Фотографије преносе делић наше позитивне атмосфере. Дивно смо се провели, и верујем много научили, а планирамо да представнике катедре са овом радионицом угостимо и у нашој школи на пролеће.
Школска 2022/2023 година
Интердисциплинарни час Српског језика и књижевности почео је 20.12. гледањем филма Троугао туге, победника овогодишњег Канског фестивала. Тема егзистенцијализам, апсурд, магијски реализам у програму је III, IV разредаи на повезаности тема из књижевности и филма раде ученици III1, III2, IV1 са професорком Наташом Арамбашић. Тако радно, креативно завршавамо прво полугодиште и препоручујемо гледање филма.
У марту месецу српског језика, последњег дана марта 2023 године ученици I2, I3 посетили су изложбу Српски језик кроз историју у Дому омладине Панчево и тиме систематизовали градиво из средњовековне српске књижевности. часван учионице се наставио и садржајем изложбе свакако обогатио.
Настављен Међународни пројекат Сесија научне комуникације ученика „Интерференције науке и уметности“ одржан је 25. априла 2023. у Темишвару, у школи Ана Аслан. Били смо одлични представници наше школе и знања, дивни наши ђаци за понос.
Све је почело кишом у граду, али није нам умањила доживљај града и такмичења.
У представљању прве су биле Анита Јанков и Руженка Цицка из III1 радом Менталне болести у медицини и сликарству,похваљене су за учешће и идеју.
Затим Андрија Радивојев и Тијана Киферов из I1 радом Екологија-апликација за мерење загађености ваздуха/роботика и поезија, поп култура са темом еколошке свести, освојили су спацијалну награду за научну поруку.
Последњи су излагали матуранти из IV2 Ања Књежевић и Вукадин Несторовић, радом Леонардо да Винчи-уметник и научник, специјална награда за дизајн.
Адриан Муста III2 је био део екипе као преводилац са румунског језика, а сви учесници су своје радове презентовали на енглеском језику. Ученици су у пратњи менторке про. српског језика и књижевности Наташе Арамбашић боравили на такмичењу и у граду који су обишли и посетили неке од културно-историјских места као што је Српска школа чији је ђак био Милош Црњански.
Остале менторке, професорке школе које су помогле у раду ученика су: Маја Коленовић, Наташа Џамтоска проф.енглеског језика, Виолета Никодиновић проф.математике, Тамара Ристић проф.хемије, Дорина Радовановић проф. здравствене неге.
Завршена су Републичка такмичења, Књижевна олимпијада 30.4 у Сремским Карловцима, друго из српског језика и језичке културе 28.5. у Тршићу. На оба такмичења је учествовала Хелена Малић из III1 и по броју освојених поена је имала пласман петог места. Ментор је Наташа Арамбашић проф. српског језика и књижевности која је ове школске године припремала за оба такмичења ученице првог и трећег разреда. Успешан и леп пласман свих ученица, честитамо.
ШКОЛСКА 2023/2024 ГОДИНА
И ове школске године настављамо са културним посетама изабраних садржаја који прате наставни програм и доприносе да ваннаставне активности остваре мултидисциплинарну наставу. Тако су матуранти IV1 и IV2 6.10.2023. одгледали пројекцију филма „Опенхајмер“ у Синестару, у коме смо препознали мотиве из Андрићевог есеја „Разговор са Гојом“, а на часу Српског језика и књижевности смо наставили разговор о етичим дилемама човека, о односу уметника,у овом случају научника, са уметничким делом, научним достигнућем, и његовој примени, разумевању. Пре ове посете биоскопу матуранти ова два одељења су гледали филм М. Формана “ Гојине утваре“ као домаћи задатак како би кроз филмску уметност великог рдитељаа научили више о Ф.Гоји, великом сликару и боље разумели зашто трећи, велики уметник, писац И. Андрић води фиктивни дијалог са Гојом.
Шта се чита после Сајма књига?
Сајам књига, 27.10.2023. у учионици матураната IV1 и IV2 . Разговор о насловима, читалачке препоруке, како се заинтерсујемо за одређену књигу, само су нека размишљања са часова. „Један од бољих часова“ кажу учесници. Слажемо се сви.
„Март- месец српског језика“
Поводом обележавања Марта месеца српског језика Подружница Друштва за српски језик и књижевност за општине Панчево, Опово, Ковачицу и Алибунар организовала је изложбу под називом Књижевни караван кроз Јужни Банат. Изложба је замишљена тако да свака школа из ових општина припреми плакат који ће израдити ученици са својим наставницима и на којима ће бити представљен знаменити књижевник из њихове општине, места или онај по коме школа носи назив. Наша школа је учествовала у каравану и пошто не носи име књижевника, а многе друге школе су имале тај задатак, одлучили смо да урадимо плакат о полисемичном значењу именице сестра коју често користимо и јесте симбол наше школе. Плакат су радили ученици другог разреда на часовима српског језика и књижевности са професорком Наташом Арамбашић. Плакат је на изложби у Дому омладине Панчево од 25. марта до 8. априла. У среду, 27. марта изложбу су посетили ученици који су радили плакат и провели су пријатно пре подне у омладинским просторијама Дома омладине. Договорили смо се са организатором омладинског програма Дома омладине да до краја школске године четвртком гледамо филмове по нашем избору и тако отпочнемо нашу кинотеку.
Посета КОПС 7 и изложби „Моја сцена“, Вукице Микаче Ловрен
27. марта матуранти IV2 у организацији проф. Наташе Арамбашић су били на отварању Ковинских позоришних сусрета 2024.
Погледали су изложбу фотографија позоришних портрета једне од најугледнијих фотографкиња Вукице Микаче Ловрен чији се антологијски радови налазе углавном у колекцијама музеја. У Галеријии Центра за културу Ковин други део изложбе је из серије концертних фотографија „Сцена“ Милене Ђорђевић направљених на рок концертима широм света и Београда.
Након изложбе погледали смо представу „Чиста кућа“, Атељеа 212, која је својом темом и мотивом апсурда одушевила матуранте јер су научено са часова препознали у њој.
