Учешће наших ученика у радионицама научно-образовног центра „Вук Караџић“ У Тршићу

Историја српске културе – Тршић, 2021.

Кенан Тахировић и ја, Петар Стојановски, у периоду од 1. до 14. августа смо боравили у Научно-образовном центру „Вук Караџић“ у Тршићу. Тамо смо похађали радионицу Историја српске културе са још тридесетак средњошколаца, а спојила су нас заједничка интересовања према језику, националној култури, књижевности и историји, те целокупној традицији и народној баштини. Нашу посве природну и сасвим нормалну минималну дозу забринутости и позитивне стрепње пред одлазак и на путу за Тршић брзо је сменила апсолутна радост што смо за кратко време успели да се привикнемо на нову средину, људе, природу и свеопште окружење.

Знање које смо стицали на свакодневним предавањима професора Александра Јовановића и његових асистената (асист. мср Дуња Ранчић, доц. др Бојан Марковић, асист. мср Страхиња Полић и асист. мср Немања Каровић) непроцењиво је вредно и корисно за нас. Бавили смо се општом културом људи данашњице, развојом културе на овим просторима почевши од праисторије, преко средњег века и позамашно богатог архитектонског наслеђа из тог доба, па све до обима и квалитета културних и традиционалних вредности у 21. веку. Затим смо читали, анализирали и разговарали о појединим песмама савремених српских писаца које „поседују знатну дубину у коју су унети памет и памћење културе“. Највећи утисак на нас су оставили: Бранко Миљковић због строго херметичне поезије и тешкоће при интерпретацији, Милена Марковић јер пише о савременој (не)култури користећи се вулгаризмима, жаргонизмима и „обичним“ језиком, па тако дубоко залази у иронију, критички се обраћајући данашњици, и Иван Лалић са песмом „Писмо“ јер… „свет траје јер значи и обнавља се у пламену, влази и саопштењу.“ Посебно бисмо издвојили писца и академика, господина Милосава Тешића који нам је био у гостима и казивао нам стихове, успут причајући о позицији писца данас, о књижевности и стварању књижевне уметности уопште. Надасве је чудан осећај седети преко пута песника и тумачити и коментарисати његове  стихове без бојазни и осећаја да радимо нешто необјашњиво чудно пошто се не сусрећемо тако често са уметницима савременог доба, што уживо – лице у лице, што кроз школовање у наставном програму.

Поред горепоменутог академика имали смо прилику да слушамо и: професора Александра Милановића са Филолошког факултета у Београду (предавање: Историја српског књижевног језика XII – XX века), професорку Соњу Маринковић са Факултета музичке уметности у Београду (предавање: Музичкао наслеђе у делима српских композитора), археолога и вишег кустоса Народног музеја у Београду Андреја Старовића ( предавање: Значај српског Подунавља у праисторији Европе) и професора Милоша Ковића са Филозофског факултета у Београду (предавање: Успон српске науке и културе на почетку XX века). Они су обогатили наш сазнајни хоризонт током боравка у Центру и били су веома отворени за најразличитија питања, приближивши нам тако кроз разговор важне научне теме.

Сем обилатог знања које вам Центар нуди, што сте вероватно до сада закључили, ми смо имали прегршт слободног времена за сопствене активности и забаву; већ након пар дана од упознавања створили смо лепа другарства (већина нас је и даље у контакту) и уживали смо у заједничким послеподневним шетњама и изласцима, дружењима са полазницима курса Фолклористике и са студентима, који су у Тршићу већ по други, трећи пут што довољно говори о позитивном утиску који на све нас оставља ово место. Једне суботе смо се сви заједно упутили на поприште битака из Првог светског рата (рута екскурзије: Тршић – Текериш – Гучево – Мачков камен – Крупањ – Тршић, под називом Трагом великих битака Првог светског рата) на овим просторима и тако спојили лепо с корисним – имали смо неку врсту научне екскурзије са пуно забаве, уживања, дружења. А ту су и спортске активности које смо организивали и реализовали са менторима, играо се фудбал и баскет.

Било је много ствари које би требало сами да искусите, које се не могу олако препричати, уосталом, ни нас двојица нисмо очекивали да ћемо се оволико одушевити целокупним боравком. Ако читате овај текст и заинтересује вас цела прича, будите слободни да нас пронађете у школи и питате за детаље, па да се идуће године заједно дружимо у Тршићу. Све информације о овој научној установи, њеном раду, резултатима и пријави на радионице можете прочитати на званичном сајту: https://okcvukkaradzic.edu.rs/

Захваљујемо се нашој професорки српског језика и књижевности Наташи Арамбашић што је већ четврту годину заредом увек спремна да нам помогне и изађе у сусрет и захваљујући њој смо сазнали за Центар у Тршићу.

За крај, топло вам препоручујемо да се одважите и пријавите на неку од радионица (Лингвистика, Фолклористика, Историја српске културе) колико год да је то излажење из ваше зоне комфора, пријаће вам, верујте. Наравно, радо ћемо вас све позвати на представљање наших истраживачких радова када за то дође време.

                                            Петар Стојановски и Кенан Тахировић IV1